ПРЊАВОР, 14. АВГУСТА /СРНА/ – На данашњи дан 1893. године умро је Лазар Трифковић, једна од најзнаменитијих и најдрагоцјенијих личности које је Прњавор имао у својој историји.
Рођен је око 1852. године у Прњавору, а у свом родном мјесту завршио је српску православну основну школу, да би се потом у потпуности посветио породичном послу – трговини.
Професор историје ДариоТопић који се бави проучавањем података о старом Прњавору и његовим познатим личностима у изјави Срни каже да је Лазар Трифковић био велики добротвор. Дуго је сам или у сарадњи са другим угледним људима тог доба из Прњавора издржавао школу и учитеље српске школе у овој општини, био на челу црквено – школске општине, а помогао је и градњу цркве Светог Георгија.
„ Он шаље своје новчане прилоге и широм БиХ, помаже српске школе, светосавске бесједе и другим поводом организоване манифестације. Био је кум српској православној школи у Градишци 1887. године, претплатник часописа и новина који су у том периоду излазили, а нашем Лази су посвећене и неке књиге“ , појашњава Топић за Срну.
Занимљиво је, причаТопић, да је Трифковић присуствовао и преносу посмртних остатака пјесника Бранка Радичевића из Беча у Сремске Карловце, тачније на Стражилово 1883. године.
„Овом нашем Прњаворцу је замислите на тој свечаности организациони одбор догађаја упутио трећу здравицу као ‘родољубивом Србину и устрајном борцу за српска народна права’. На истој свечаности био је, између осталих, и Михајло Пупин“ , причаТопић и додаје да је сасвим сигурно Трифковић један од најзначајних људи који су допринијели развоју култа Бранка Радичевића у Прњавору.
Према историјским подацима када је дошло до устанка у БиХ 1875. године склања се из Прњавора у Славонски Брод, али у избјеглиштву и даље ради на ширењу српства.
У Прњавору је посебно од 1888. године присутан у котарским и општинским структурама, али од власти често прогањан и саслушаван. У неким својим дописима штампи тога времена потписивао се псеудонимом „Србин Босанац“, користио је и псеудоним „Обзор“.
Надгробни споменик Лазару Трифковићу који се налази у прњаворском градском гробљу израђен је у Будимпешти у радњи Карл Кон. Поред Лазиног гроба налази се гробно мјесто његовог оца Васе који је умро 1871. године, а у близини су споменик и гробно мјесто Лазиног брата Михаила, такође знаменита и значајна личност, скоро колико и његов брат Лазар.
Професор Топић каже да ће доста података о овом српском родољубу и добротвору из Прњавора који је поживио свега 42 године наћи у књизи коју ће ускоро објавити.
„Припремићу и један посебан рад, а биће и институционалних активности усмјерених на очување успомена на овакве људе и на културу сјећања уопште“ , каже Топић. /крај/тс/фото
