ЂУРИЋ: У ОПТУЖНИЦУ ПРОТИВ МАХМУЉИНА УВРСТИТИ ЗЛОЧИН НАД ПРЊАВОРСКИМ БОРЦИМА

ПРЊАВОР, 31. ЈАНУАРА /СРНА/ -Институт за нестала лица Републике Српске морао би утицати да се свирепи злочин над припадницима прњаворске бригаде на озренско-возућком ратишту нађе међу доказима у другостепеном поступку против  команданта Трећег корпуса тзв.Армије БиХ Сакиба Махмуљина, јер је казна од 10 година за учињена злодјела недопустива и неодржива, а тврдња да није знао за поступке одреда „Ел муџахид“ је ругање истини и жртвама, рекао је у изјави Срни новинар Нинко Ђурић, потпредсједник Удружења ратних заробљеника „Вијенац – Возућа и осталих“ са сједиштем у Добоју и некадашњи ратни заробљеник.

Ђурић сматра да је првостепена пресуда практично награда за Махмуљина и да би казна у наставку судског процеса морала бити знатно повећана јер сваким даном на површину излазе нови докази о злочинима којима би се требала допунити оптужница, а  један од њих је изостављени злочин над припадницима прњаворске бригаде у мају 1995. године, када нико од 56 несталих бораца није пронађен жив.

„Њихово гесло у првој офанзиви од 27. маја 1995. године је било да нико не смије остати жив,  што није забиљежено у историји ратовања, а било је рањених, војника који су се предали.  Преко тога се олако прешло, нико није реаговао,  али су занемарили  једно, а то је да су сами снимали почињене злочине и тиме се хвалили. Командант одреда ‘Ел муџахид’  Абу Меали послао је снимак на исламистички портал у Сан Дијегу  хвалећи се да су ‘пред вратима Москве’ и да су побили 56 Срба из Прњавора. На том видео снимку се види како су прњаворским  борцима одсјечене главе, виде се и везани  живи људи, а нико није преживио“ , појашњава Ђурић.

Он додаје да је уз другу офанзиву која је била 21. јула укупно нестало 113 бораца Војске Републике Српске, припадника прњаворске бригаде, и да је довољно да Тужилаштво уврсти тај масакр, један од најгрознијих злочина почињених на простору бивше Југославије, па да Махмуљин добије ако не најстрожију онда додатну вишегодишњу казну.

Ђурић каже да је ова пресуда такође доказ да правда и истина не станују под кровом правосуђа БиХ.

Као примјер најсвирепијег злочина Ђурић наводи случај у Ливадама  гдје су тројица Прњаворчана  у центру села наочиглед локалног становништва убијена ритуалним одсјецањем глава.

Претходно су 16 Прњаворчана у ланцима,  окованих ногу и руку, провели кроз село Хајдаровићи до муџахединског логора  у Гостовићу,  дијелу општине Завидовићи гдје тада уопште није било ратних дејстава јер су Срби протјерани 1992. године , а логор оформљен три године касније.

Да су вршена ритуална убиства свједочи и извјештај патолога Сабихе Бркић– Силајџић, која је у јуну 2006. године извршила ексхумацију и обдукцију седам тијела Срба  пронађених у рејону Каменице, надомак логора Гостовић, и установила да је шест без главе, да су били везани канапом, као и да је било тијела са одсјеченим шакама и стопалима.

„О овом методу мучења сазнао сам у интервју са логорашем Винком Аксентићем из Прњавора, који је посвједочио да је једна од врста мучења било везивање цријева напуњеног ваздухом око зглобова  шака и ногу, при чему муџахедин с друге стране додаје гас на трактору, а цријево се стеже, што изазива несносне болове од којих људи падају у несвјест“ , прича Ђурић.

Он напомиње да стручњак за тероризам и исламски радикализам Џевад Галијашевић истиче да су, према до сада познатим подацима, на Озрену и Возући током те 1995. године почињена најмање 192 ритуална убиства која су подразумијевала и одсјецање људских глава.

„То се поклапа и са мојим истраживањем, с тим да треба имати на уму да је ријеч о последњој години рата, и да је тај број већи од 200 ритуалних убистава, с обзиром да крвави поход одреда ‘Ел муџахид’  траје још од маја 1993. када је та јединица  и званично у саставу Трећег зеничког  корпуса и под командом Сакиба Махмуљина. Он је само за та ритуална смакнућа заслужио најмање десет доживотних, а не само десет година робије“ , категоричан је Ђурић.

Према Ђурићу  кључно је питање гдје су људи којима су одсјечене главе, питање које српска страна треба поставити и од кога не смије одустати, али и ко је одговоран за измјештање масовних гробница о чему је прикупио бројна сазнања током истраживања и писања о тим злочинима.

 „Оперативни тим Републике Српске за тражење несталих је утврдио да је крајем 1995. године откривено 11 гробница на бившем озренско- возућком ратишту са 137 тијела убијених, измасакрираних Срба од стране Трећег, Махмуљиновог, зеничког корпуса и одреда ‘Ел муџахид’.  Двије године касније та тијела су измјештена, тих  тијела нема.  И сами муслимани, Бошњаци кажу да то није могао учинити појединац, то је организовано урадила власт Федерације БиХ јер је требало обезбједити механизацију, полицију и другу логистику, а у то вријеме се тамо питао Шефик Џаферовић, који је био шеф полиције зеничко-добојског кантона“ , прича Ђурић.

Он истиче да су премјештањем масовних гробница ти људи два пута убијени, почињен  злочин над злочином, као и да зна да се ради у континуитету јер је о томе писао у мају 2006. године када је био на терену са Гораном Крчмаром и Владом Петровићем из Оперативног тима за тражење несталих када су пронашли једну гробницу која је промакла бошњачкој страни.

„То је 12. гробница о којој је одмах обавјештено Тужилаштво БиХ, међутим они су сједили скрштених руку умјесто да су издали наредбу да се мјесто обезбједи. Тако је било све док муслимани у врећама нису однијели кости тих српских мученика. И те 2006. године опет појединац није могао да премјести кости већ власт“ , каже Ђурић.

У свједочењу за Срну о сазнањима о почињеним злочинима на озренско-возућком ратишту Ђурић је подсјетио и на скривање ратних заробљеника, кроз шта је и сам прошао.

Он је, наиме,  као учесник рата у заробљеништво доспио по паду Возуће, 12. септембра 1995. године, потом је скриван у девет казамата на подручју Тузланске регије, да би на слободу изашао 24. марта 1996. године, када је одавно рат завршио, а Дејтонски споразум потписан. Размијењен је у Сарајеву, гдје га је након откривања од стране међународних снага посредством тадашњег високог представника за БиХ Карл Билта, његов замјеник Михајел Штајнер на Палама предао предсједнику Народне скупштине Републике Српске Момчилу Крајишнику. Вијест  да је ослобођенс рпски новинар Нинко Ђурић за фотографа Асошијетед преса Хидајета Делића објавили су Би-Би-Си, Си-Ен-Ен, АП, Ројтерс, СРНА и други страни и домаћи медији.

„У заробљеништву сам провео укупно седам мјесеци,од чега 139 дана у самицама под такозваним ‘посебним третманом’. У  бившој касарни ‘Хусињска буна’  у Тузли чак су ме у самицама крили међу муслиманима притвореницима. Жељели су да ме сломе, отворено дајући до знања да имају намјеру да од мене исфабрикују, наравно лажног ‘свједока за Хашки тибунал’. Срећом, нису успјели“ , присјећа се Ђурић.

Још 1997. године испред Удружења чији је потпредсједник упутио је писмо првој тужитељки Хашког трибунала  Луиз Арбур  са доказима о злочинима на овом ратишту, поткријепљеним видео записима српске стране, али и муслиманских јединица.

Она је,  након што су истражиоци Трибунала рекли да је то нешто најстрашније и најморбидније што су видјели, одлазећи са функције као приоритет тај случај оставила Карли дел Понте,  а резултат је пресуда главнокомандујућем муслиманске војске Расиму Делићу од три године.

„ И ту казну смо сматрали мизерном, али је ипак пресуђено њиховом команданту, а Хашки трибунал је наложио правосуђу БиХ да настави са расвјетљавањем осталих злочина. До сада су и правосуђе и Тужилаштво БиХ били под утицајем муслиманске стране и зато је сада разумљив пристисак на Бакира Изетбеговића. Све  је већа паника његових сарадника јер је куцнуо час да се муслиманска страна након четврт вијека од завршетка рата суочи са најстрашнијим злочинима који су почињени на подручју бивше Југославије“ , кажеЂурић.

Он напомиње да је завршна операција на озренско-возућком ратишту носила назив ‘Наш пут је џихад’ и ‘Полумјесец над Босном’ што све само по себи довољно говори, али и да поклич „Алах’у екбер“ данас одјекује и у Паризу, Лондону и другим свјетским и европским престоницама, чиме би озбиљно требало да се позабави и међународна заједница.

„Нажалост нема помирења на овим просторима све док се не сазна истина о страдању српског народа и правди  не приведу починиоци тих злочина“ , закључио је Ђурић.   /крај/тс/фото

 
PROČITAJTE JOŠ
ЗОРАН ДЕКЕТ И НАРЕДНЕ ЧЕТИРИ ГОДИНЕ НА ЧЕЛУ КЛУБА
ПРЊАВОР, 23. ДЕЦЕМБРА  - Зоран Декет и у наредне четири године обављаће функцију предсједника Фудбалског клуба /ФК/ “Љубић” Прњавор  одлучено је на вечерашњој редовној изборној сједници Скупштине клуба. Декета, који је ...
Pročitaj
ПОД ЗДРАВСТВЕНИМ НАДЗОРОМ ЈОШ 16 ОСОБА, НОВООБОЉЕЛИХ НЕМА
ПРЊАВОР, 22. МАРТА  - Према извјештају Хигијенско – епидемиолошке службе Дома здравља Прњавор данас до 9.00 часова под здравственим надзором налази се 981 особа, што је за 16 више у ...
Pročitaj
Sve osnovne i jedna muzička škola na području opštine Prnjavor prigodnim programom obilježile su danas školsku slavu Savindan. Posebno svečano bilo je u Osnovnoj školi "Vuk Karadžić" u Donjim Vijačanima ...
Pročitaj
ЈЕДНО НОВОЗАРАЖЕНО ЛИЦЕ, МЈЕРЕ ПРОДУЖЕНЕ ДО 22. ФЕБРУАРА
ПРЊАВОР,2. ФЕБРУАРА  - На подручју општине Прњавор у протекла 24 часа регистрованa је један особа заражена вирусом корона, док се под здравственим надзором тренутно налази 105 лица, саопштио је Општински ...
Pročitaj
ПРЊАВОРСКИ “ВОДОВОД” ПРЕУЗЕО УПРАВЉАЊЕ ИЗВОРОМ “ВЕЛИКА АЗНА”
ПРЊАВОР, 11. НОВЕМБРА - Предузеће „Водовод“ Прњавор потписивањем споразума са Удружењем „Извор велика азна“ и начелником општине Прњавор Дарком Томашем преузело је управљање водоводом на подручју мјесне заједнице Маћино Брдо ...
Pročitaj
ЗОРАН ДЕКЕТ И НАРЕДНЕ ЧЕТИРИ ГОДИНЕ НА ЧЕЛУ
ПОД ЗДРАВСТВЕНИМ НАДЗОРОМ ЈОШ 16 ОСОБА, НОВООБОЉЕЛИХ НЕМА
PROSLAVLJENA ŠKOLSKA SLAVA
ЈЕДНО НОВОЗАРАЖЕНО ЛИЦЕ, МЈЕРЕ ПРОДУЖЕНЕ ДО 22. ФЕБРУАРА
ПРЊАВОРСКИ “ВОДОВОД” ПРЕУЗЕО УПРАВЉАЊЕ ИЗВОРОМ “ВЕЛИКА АЗНА”
Show Buttons
Hide Buttons