ПРЊАВОР, 10. ЈУЛА /СРНА/ – У Прњавору је данас полагањем вијенаца код спомен-бисти народних хероја, споменика јунацима града и код спомен-обиљежја погинулим борцима НОР-а и жртвама фашистичког терора обиљежено 79 година од ослобођења ове општине у Другом свјетском рату.
Предсједник СУБНОР-а Прњавор Раде Радоњић подсјетио је да је Прњавор у НОР-у дао око 4.500 бораца од којих је нешто више од 700 погинуло, а рањено око 1.200.
„Млади би требало да више присуствују оваквим догађајима и да наставе нашим стопама, да се сјећају људи који су дали свој живот за нашу слободу, јер не смијемо заборавити нашу историју, нашу прошлост“ , поручио је Радоњић.
Начелник општине Дарко Томаш истакао је да је Прњавор, као ријетко који град у тадашњој Југославији, био слободан 626 дана, а дао је четири народна хероја и 22 носиоца споменице, што уз број учесника у рату, погинулих и рањених указује на огромну жртву.
„ На оваквим мјестима увијек истичем да се сви проблеми могу рјешавати дијалогом, а не ратом, и да сви морамо радити на томе да се овакви догађаји из прошлости никада више не понове“ , рекао је Томаш.
Професор историје Дарио Топић из Завичајног музеја у Прњавору, подсјетио је у изјави Срни да је 10. јула 1943. године акцијом Прњаворског партизанског одреда и Пете козарске ударне бригаде која је нешто прије тога дошла на терен села Кокори, Вршани, Вијачани и Деветина, партизанска војска ушла у Прњавор.
„Одмах по уласку у Прњавор приступило се формирању и организовању тзв. народне власти, односно Народноослободилачких одбора, а 1. августа 1943. године формирана је Команда мјеста Прњавор“ , појаснио је Топић.
Први командант Команде мјеста Прњавор био је Митар Половина, за првог предсједника Народноослободилачког одбора Прњавор постављен је Илија Херла, а за секретара Џемал Махмутћехајић. Након формирања Команде мјеста Прњавор успостављене су војне партизанске радионице.
Топић каже да су се пушкарске, браварске, лимарске и ковачке радионице налазиле у радионицама власништва мајстора Штефана Молнара , Ивана Волака и у градском млину у Прњавору.
„Радионице су вршиле оправку оружја, моторних возила, писаћих машина, израду звјездица за чинове и за капе, буради за парење одјеће, купатила са тушевима, оправку коњских возила из надлежности ковачке радионице и друго“ , прецизирао је он.
Према историјским подацима Прњавор је након 10. јула 1943. године углавном био под контролом партизанских снага. Краткотрајно заузимање Прњавора од стране других војних, партизанима супротстављених снага, десило се у јануару и августу 1944. године.
На основу података којима располаже ОО СУБНОР-а спомен обиљежја која указују на велика страдања у НОР-у налазе се у Доњим Вијачанима, Поточанима и Прњавору, а осим њих има још петнаестак мањих споменика на подручју цијеле општине. /крај/тс/јт/ фото
